Inia Herenčić

Zoka kaže: ’20 dana Julijskih alpi. Sa 2 male punčke. Ustani se. Vidi prognozu. Izađi iz sobe. Provjeri smještaj. Nađi doručak. Jedi. Penji se. Stani. Pazi pogled. Motaj pelenu. Nađi igračku. Hodaj. Traži smještaj. Ponovi ovo zadnje. Nunaj. Traži bobu. Skuhaj mlijeko. Čaj. Ne, ipak mlijeko. Ručaj. Hodaj dalje. Opusti se. Uzmi pivo. Složi večeru. Nađi faking smještaj. Ne ta igračka. Tenkiraj. Veži se. Spremi kolica. Vozi dalje. Složi šator. Nasmiješi se za fotku! Uživaj! Dobrodošao u trainspoting!’

– nadodajem: Daj ciku, pričaj priču, pričaj još, još samo jednu. Di Hoptaj!? Di Ha? Daj cicku, presvuci. Presvuci sve. Mokre čarape, zbljucana majica, pokakani bodi, pokakano sve, spremi jednu, drugu, sve, daj cicku, okini fotku, nemoj razbit glavu! Tu živi vještica, gle lisica! Avion baci mi bombon! Vaau gle nebo. Di su bobice? Šaka malina, gle muu, mama, mama, hej mama!

/naš novi dom, Pontebba, Italija/

/piknik/

/ooo jes! nekome kava, nekome piva, a svima štrudla!/

/kraaaavice!/

/Leti, leti!/

/Mogla bi zaspati. Ma neće. Neće još. Spava./

/vuk/.

/pojeli smo pizzu, Enušku sam presvukla u autosjedalici, padala je kiša, pogled na moja tri K i sretna sam/

/cezar salata/

/ma samo se malo zatreslo, neće ništa biti, sve je u redu./

/Mi/

/sreća/.

/Ajde idemo prema gore, stignemo prije zalaska. Valjda./

/jutro./

/’ti tu ži’ = ja tu živim, Ian/

/krenuli smo za nas planinarski pothvat uz rijeku Soču. Hodali smo 15tak minuta, Ian je zaspala u nosiljci. Spustili smo se tik uz vodu, sjeli, skinuli cipele i maštali./

/tu smo legli na livadu, Ian je trčala i pješčanik pronašla, razmišljali smo o snu i gdje ćemo danas leći. Tada još nismo znali, a 10tak minuta nakon ovog trenutka pljusak je počeo./

/pronašla izvor slapa, čučnula se, umočila dlanove i umila se. Nešto toliko jednostavno, nevino i predivno da baš mi se urezao taj trenutak./

/tražimo vuka. Tu je negdje./

/priče./

/rođendanski put ka Triglavu. I okret nazad./
Zole piše:’ * Podne je. Došli do kraja puta s autom. Trpamo se van. Ja, ona i dva otroka.
* Podne i 15. I dalje na istom mjestu. Jedna i dalje strpljivo cupka. Druga ukakala pelenu, drugu u 15 minuta. Neki slovenski par parkiro iza nas, spakiro se i kreno.
* Podne i 30. Na parkingu. Imamo nosiljke. Nemamo kapice za sunce. Vraćaj se po kapicu. Drugoj fali igračka. Vraćaj se po igračku. Krećemo. Ne. Druga hoće cicu. Dolaze i prolaze drugi penjači.
* Podne i 45. Imamo sve. I krenuli smo. Oni slovenci kaj su došli kad i mi se već vraćaju. Pomislih. Prolazimmo prvih 200m i stižemo do planinarskog doma.
Njam, njam. Jedna viče da je gladna. Stajemo. Naručujemo. Žgance za malu. Ričet za veliku. Za mene piva.
* U 2. Krećemo. Gledamo putokaz. 6 sati do vrha, 5 sati do manjeg vrha. Samo 4 sati do još manjeg vrha. Znojim se. Al evo. Ima nešto i za nas. 2 sata odavde. Dostižno, pomislim.
* 2 i 30. Evo nas do prve oznake. Piše da smo 10 minuta od doma. a hodamo već pola sata. Jedna se nosi, druga hoda. Kad se umori ide u nosiljku.
* 3. Umorila se. Obje se nose. Hvatamo dobar tempo. Leđa podržavaju. Um slobodan. Doline, planine, kravice, sve je bistro odjednom. Ma možemo tako i do vrha. Eno i oznake.
Piše još dva sata. Pa kako sada. Mamicu mu. Pisalo je dva sata prije pola sata. Hodamo dalje. Ljuti smo na oznake. I na slovence.
* 3 i30. Obje spavaju. Ona još može, on je već gotov. Brzi odmor. Guštanje u pogledu. I okret prema dolje.’

/torta u ponoć./

laku noć. Spavaj. Tek smo na pola puta.
Sutra krećemo u novu pustolovinu.